Izvori magije - Strateški bukvar

Fric, 10/2/2007

STRATEŠKI BUKVAR

Pozdrav druže.

Kako sam ja taj koji je odgovoran za tekst o delovima karte, kao “nagradu” sam dobio zadatak da napišem i ovaj. Mnogo teži, jer je postavka drugačija. Da napišem tekst namenjen novim igračima, koji su ipak odigrali koju partiju Izvora i poznaju bar osnovna pravila, i da ih naučim nekim osnovnim stvarima koje ne pišu u njima. Ukratko, da napišem tekst koji će naučiti “novajliju” u svetu Izvora kako da igra bolje, da bude siguran u svoju igru, i da sa lakoćom prati i razume čak i najnaprednije tekstove na ovom sajtu! Laganog li zadatka… Spremi se, druže, jer će ovaj put biti komplikovan za obojicu.

Uvod: Koristi prednosti koje su ti dostupne.

Kada čitaš tekstove na ovom sajtu, imaš jednu veliku prednost u odnosu na sve što pročitaš na forumima: prilikom svakog prvog pominjanja jedne karte, ona je linkovana. Ovo znači da veoma brzo i lako možeš saznati šta radi karta o kojoj se govori. Linkovano ime karte prepoznaješ po tome što je podvučeno, kao npr. Nedokučivi Trol. Ovi linkovi daju iste informacije kao kada odeš na Izvorište i ukucaš to ime u polju za pretragu. Takođe, sve ove silne podvučene reči ti pokazuju da su pored imena karata ponekad linkovane još neke zanimljive stvari. Ovo nije oduvek tako (do skoro su se karte opisivale pri svakom spominjanju), već je plod vrednog rada nekih ljudi na poboljšavanju IM sajta i njegove funkcionalnosti. Najmanje što možeš učiniti jeste da pokažeš zahvalnost korišćenjem onoga što se neko potrudio da ti pruži. Zato, koristi sve dostupne alate!

Takođe bih ti, pre nego što stvarno počnemo, skrenuo pažnju na jedan neprocenjivi dokument. Detaljna pravila (pdf fajl od oko 500k) su obimnija od pravila koja si dobio uz svoj špil, ali su baš zbog toga (dovoljno prostora) informacije u njima mnogo razumljivije. Očekujem da ovo štivo poznaješ bar delimično, jer je čak i iskusnijim igračima preporučeno njihovo povremeno čitanje radi podsećanja (sudijska pravila će ipak biti suvišna za većinu).

Prvi korak: On udarac, ja blok... a kad mi je nestalo blokova, ciglu u glavu

Bića su jedan od najvrednijih resursa Izvora magije. U praksi, ogromna većina pobeda dobija se baš bićima. Zato je izuzetno važno znati kako se uspešno blokira. Dobro postavljanje odbrane će često omogućiti tvojim bićima da požive duže od protivnikovih, kako bi u jednom trenutku radila baš ono što očekujemo od njih - nanosila štetu protivniku.

Pre svega, druže, sada ću te upoznati sa nečim što od samog početka Izvora magije neformalno nazivamo “Strateška prednost odbrane”. Iako ovaj termin odavno koristimo u mnogim odgovorima na pitanja igrača, on je i dalje prilična misterija većini. A stvar je izuzetno jednostavna: način na koji radi borba u Izvorima magije favorizuje branioca. Napadač se oslanja samo na procenu koja će bića blokirati, dok branilac (igrač koji se brani od napada) tačno zna koja su bića napala, a koja ne.

Branilac ima “poslednju reč”, on određuje koja će bića biti blokirana, ali i koja bića će ih blokirati. Sve ovo branioca stavlja u mnogo bolju situaciju nego napadača.

Šta je dobra odbrana? Najjednostavnije, ono blokiranje pri kojem napadač gubi više nego branilac. Da bi to postigao, branilac koristi još jednu od svojih prednosti, mogućnost da zaustavi jedno protivnikovo biće sa više sopstvenih. Najjednostavniji primer dobre odbrane bio bi blokiranje nekog 10/10 bića sa dva 5/10 bića (recimo, simbol-bića koja pravi Uzbuna). Ova situacija se završava tako što napadaču gine njegovo 10/10 biće, dok braniocu gine samo jedno 5/10 biće. (Upamti da napadač odlučuje kako njegovo biće raspoređuje svoju štetu; u ovom primeru sa dva identična 5/10 bića to nije važno, ali u praksi često jeste.) Dobra odbrana je često i ona odbrana pri kojoj napadač gubi strateški važno biće, dok branilac gubi neko nebitno (iako je to važno biće po “statistikama” često znatno manje od nevažnog).

Bića se plaćaju. Ovo znači i da su vredna. Ne treba dozvoliti da poginu uzaludno, osim kada je to apsolutno neizbežno. U situaciji u kojoj ne postoji dobra odbrana, često je najbolje uopšte ne blokirati. Zašto dopustiti da tvoje 10/10 biće, ma kako bezvredno bilo, pogine pri blokiranju 20/20 bića koje napada? Ko zna, možda idući potez donosi još jedno 10/10 biće na tvojoj strani, pa ta “dva loša” mogu ubiti protivnikovo 20/20 biće i tako ga trajno zaustaviti. Po ceni od 20 života (šteta primljena pri napadu koji nije blokiran), trajno si se rešio problema, umesto da ga samo privremeno odlažeš. Još bolje - zamisli da je to prvo 10/10 biće kojim nisi blokirao Megdandžija, i da zatim vučeš još jednog. Ne samo da bi rešio protivnikovo 20/20 biće, već bi i oba tvoja bića preživela! U ovom scenariju gubi samo protivnik.

Postoji još jedna stvar koju početnici često zaboravljaju, pa su zato spremni da žrtvuju svoja bića samo da bi sačuvali nešto svog života. “Život ne dobija partiju. Partiju dobija njegov nedostatak”. Ovim hoću da kažem da je sasvim razumno ponekad ne blokirati protivnikovo biće (posebno u situaciji u kojoj ne postoji dobra odbrana) i primiti nešto štete. Ovo će ti omogućiti da napadneš u svom potezu, i nanošenjem štete protivniku stekneš možda veću prednost nego da si to isto biće poslao u sigurnu smrt pri blokiranju. Blokiranje štiti tvoj život, dok napadanje smanjuje protivnikov. Dobar balans je ključ za uspeh. Pobediti sa 5 ili 505 života je potpuno svejedno: važno je samo da protivnik izgubi sve svoje živote pre tebe.

I za kraj razmišljanja o blokiranju, hoću da naglasim da je svaki napad rizik. Ukoliko imaš neko strateški važno biće kakav je recimo Izabranik Perunov, treba dobro proceniti situaciju u kojoj bi on mogao bezbedno napasti. Jer, sa priličnom sigurnošću znaš da će protivnik pokušati da pronađe način da ga “sredi”. Isto važi i u obrnutoj situaciji: ako te protivnik napada bićem koje je toliko nezgodno da praktično ne možeš dobiti partiju sve dok je ono u igri, protivnik je preuzeo rizik. Sama činjenica da biće napada znači da možda može biti blokirano, što opet znači da možda može poginuti u borbi. Ovo ponekad treba iskoristiti po svaku cenu. Dakle, blokirati ga i ubiti čak i po cenu trenutnog slabljenja pozicije, ako nakon toga pobeda izgleda kao nešto moguće.

Drugi korak: Učini da vreme radi za tebe.

U Izvorima definitivno ne važi poslovica “Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra”. Naprotiv, kakvim god špilom igrao moraš se truditi da ne brzaš. Odlaži svaku odluku za poslednji razumni trenutak u kome je moraš učiniti. Na šta ovde mislim? Ako bića nemaju Ubrzanje, obično nema nikakve potrebe da ih igraš u glavnoj fazi pre borbe; umesto toga, ostavi slobodne izvore da bi odigrao neko iznenađenje ako zatreba. Ako nemaš iznenađenja, blefiraj. Ovo je igra znanja i veštine, i možda ćeš svojim uzdržavanjem od akcije i masovnim napadom uplašiti protivnika i navesti ga da ne blokira bića koja bi inače mogao, jer se plaši da imaš neki način da ih pojačaš.

Ako imaš iznenađenje, najlogičnije je da ga odigraš u protivnikovom potezu. Ovo je glavna prednost zbog koje iskusni igrači iznenađenja cene mnogo više od vradžbina. I ovde važi da se akcija odlaže do poslednjeg trenutka, pa je idealno vreme za igranje iznenađenja (ako to dozvoljava situacija na stolu) u završnoj fazi protivnikovog poteza, neposredno pre tvog poteza. Ali pazi: Ovo nije pravilo! Razmišljaj, prilagodi svoju igru trenutnim okolnostima. Recimo, jedna od situacija u kojoj ovo ne primenjujem u potpunosti je igranje protiv plave kontrole: ako je plavi smarač aktiviran, igraj sve što možeš dok te on ne može sprečiti u tome. Takođe, u situaciji sa gornje slike, poslednji trenutak u kome je pametno odigrati Uzbunu je nakon što protivnik najavi bića koja napadaju, a pre nego što postaviš odbranu. Na ovaj način ćeš iznenaditi protivnika sa dva 5/10 simbol-bića na koja nije mogao računati - on verovatno ne bi ni napao da si ih ubacio pre ovog trenutka!

Većina aktivnih osobina se takođe može igrati i u protivnikovom potezu (izuzetak su one koje kažu: “Igraj ovo samo tokom svog poteza” ili “kao vradžbinu”). U praksi je najbolje vreme za igranje ovih osobina obično baš u tuđem potezu.

Zašto je u većini slučajeva odlaganje akcije tako dobro rešenje? Pa, pre svega, sa svakim odlaganjem imaćeš dodatne informacije o protivnikovim kartama i planovima. Recimo da u svojoj prvoj ruci imaš Grom. Možeš ga odigrati već u svom prvom potezu i odmah naneti 20 štete protivniku, koji bi zatim u svom potezu mogao odigrati Kraljeve Savane. Da si bio strpljiviji, mogao si istim Gromom eliminisati ovo biće u protivnikovom potezu. Čekanje u ovoj situaciji ne bi moglo imati negativne efekte: da protivnik nije odigrao biće, i dalje si mu mogao uputiti Gromić u glavu, ali na kraju njegovog poteza. Takođe si to mogao uraditi i ako odigra biće koje nije vredno Groma. Brzopletom akcijom si samo suzio sebi mogućnost izbora. Ovo je mala greška, ali takve male greške i čine razliku između pobede i poraza. Ako već možeš da biraš, uzdrži se od akcije i prepusti “loptu” protivniku, neka on oseti pritisak i napravi neku grešku. Iskustvo će te naučiti da su greške protivnika jedan od najčešćih načina na koji dobri igrači dobijaju partije.

Nastavak?

Moram da primetim da je ovaj tekst već prilično obiman, kao i da je ovo bilo lakše nego što sam očekivao. Iako sam imao još ideja, mislim da je dovoljno za ovaj put. Ako bude interesovanja, što se procenjuje na osnovu vaših ocena, možda bude i nastavka ovog teksta. Dakle druže, kad već ja neću imati prilike da ocenim tvoj napredak, bar ti oceni (eventualnu) korisnost ovde izloženih informacija i saveta.

Za ovaj tekst napisan je i nastavak, koji se nalazi ovde.