Ocenite za standardnu igru (1na1):
Prosek ocena: 3.52 (ukupno glasova: 23)
Mala šuma, mnogo vilenjaka
19/02/2007
"... Vilenjaci su meni omiljena rasa. Iako su naizgled nejaki i sitni, ova bića predstavljaju zdravu silu: prirodnu, moćnu i nezaustavljivu..."
Da li se takmičite na turnirima?
Tekstovi
Takmičarski deo
Informacije - Sve u vezi sa takmičenjima
Zloćko, 16/6/2008
Zloćkove misli XX: IZ DNEVNIKA JEDNOG NEKROMANSERA
(Ova kolumna bavi se dodatnom procenom karti nedelje, a autor je sastavlja u saradnji sa svim igračima aktivnim na forumu, na posebnoj temi ove namene.)
Drumska kafana je jedno krajnje aromatično mestašce. Drugi se verovatno ne bi ustručavali da upotrebe neki od težih epiteta, ali meni se oduvek nekako sviđao taj miris. Ta kombinacija znoja, pivskog zadaha i dima sa roštilja koja lokalnu atmosferu čini poluprozirnom bila je jasan znak da sam na mestu na kojem je sve na prodaju, čak i tuđ život. A to je upravo ono što mi je potrebno – profesionalnost do krvi. Bacih pogled okolo: iako je većina prisutnih bila od iste fele, bilo je očigledno da čak i među najamnicima postoje manji klanovi. Tako su, na primer, mračnije prostore zauzimali oni najamnici koji više nisu pri svom prvom životu, dok su bliže izlazu sedeli lutajući plaćenici koji su samo u prolazu i ne pripadaju u potpunosti ovdašnjoj organizaciji. Ostatak kafane su popunili drumski razbojnici različitog stepena iskustva (ili bolje reći: surovosti), od kojih su neki tražili odmor i okrepljenje nakon višednevne smene, a drugi su se tek spremali za odlazak na „radno mesto“.
Na uslugu nisam čekao dugo (i pritom ne mislim na debeljka u kecelji). Dovoljno je bilo da malo glasnije spustim vreću s novcem i nekoliko trenutaka kasnije jedna prilika krajnje sumnjivog izgleda mi se pridružila za stolom. Osmeh sa manjkom zuba ni po čemu nije negoveštavao da je prisutna osoba deo administrativnog odseka najamničke gilde, ali bilo je nečeg prekaljenog u njegovom izrazu lica – kao da je mogao da samo jednim pogledom proceni finansijsko stanje potencijalne mušterije zajedno sa njenim namerama. „Ako tražite prvoklasne najamnike, na pravom ste mestu!“ reče on. Još trenutak me je promatrao, a zatim frknu i nastavi: „Po vašem mirisu bih rekao da imate ili ste imali posla sa nemrtvima. Da li ste ovde zbog Mumija i Ispijača? Pripadnici tog našeg ogranka su među najočuvanijima u ovim krajevima i budite sigurni da...“ Reskim pokretom ruke mu dadoh znak da ućuti. „Ne interesuju me vaši zombiji, već nešto drugo.“ Pogled mu poprimi blagu dozu nesigurnosti dok sam posezao u unutrašnji džep i odatle izvukao neugledni komad hartije. „Ovde sam zbog ovog pamfleta. Možete li mi reći nešto više o tome?“
Njegova blago podignuta obrva je odavala početnu zbunjenost dok je očima prelazio preko propagandnog materijala svoje organizacije. Iskreno, sumnjao sam da je raspoznavao slova tako dobro kao brojke, ali bilo je sigurno da je brzo shvatio o čemu se radi. „Ovo je iz naše ispostave u gradu. Zašto se njima niste obratili?“ upita, pomalo uzdržano. „Heh. Recimo da ne želim da se previše medijski eksponiram. Uostalom, zar vam nije draže što sam svoj novac doneo ovde?“ „Naravno“ isceri se. „Povlačim pitanje. Ali, molim vas, recite mi onda šta je to što je jednog nekromansera navelo da potraži usluge naših Strašila?“ Bio je moj red da se za trenutak iznenadim - nisam siguran šta ga je tačno dovelo do zaključka o mojoj profesiji, ali bio je u pravu. „Da se razumemo: nije da su nam vaše lutke od slame baš neophodne, ali naslućujemo neke prednosti u odnosu na tehnike koje inače koristimo. Kao što ste verovatno upoznati, za uspešno izvršenje, proces reanimacije zahteva koncentraciju...
... a često, kao posledicu različitih spoljnih faktora, i tačno određeni vremenski trenutak. Stoga, nalazimo da je takva primena krajnje nepodesna za pojedine taktičke zamisli vojske Ukletija. Sa druge strane, na ovom listu papira stoji da vaša Strašila imaju sposobnost trenutne reanimacije drugih bića? Moram priznati da smo veoma zaintrigirani time“, rekoh i izvadih svoju beležnicu kako bih zapisao sve informacije koje bi moj sagovornik mogao da mi ponudi.
Šuplji osmeh je ponovo bio tu. „Ako mislite da su vaše pozicije i znanja ugroženi, brinete bez razloga“, reče on. „To je uglavnom propaganda, a prava istina je da se sposobnosti naših Strašila u potpunosti razlikuju od vaše reanimacije. Naime, u pitanju su aveti. Pretpostavljam da ste čuli za njih?“ „Ponešto“, naizgled zbunjeno klimnuh glavom. „E, vidite, suština njihove 'reanimacije' je u tome da jednostavno napuste svoje privremeno telo koje smo im mi podarili i trajno zaposednu neko od beživotnih, pritom preuzimajući sve karakteristike svog novog doma.“ „Hmm, sad razumem“, odvratih. „Ipak, budite oprezni!“ nastavi on. „Iako se izvršava trenutno, ta njihova sposobnost nije dostupna odmah - čak je i njima potrebno izvesno vreme radi pripreme da bi se nakon animiranja gomile slame pripremili za prenos u novo telo. Zato se najčešće trudimo da ih zaštitimo tokom određenog vremena pre transfera, dok ne budu spremni za delovanje. Ili, ako se klijentu baš žuri, mi im predložimo da nađu način da ubrzaju celu stvar.“ „Ovo bi mogao biti značajan podatak“, pomislih u sebi i nakon kraćeg razmišljanja pribeležih sledeće zaključke:
Standardna igra (1na1) – 4 / 5 : Dodatno telo za borbu nije na odmet, ali inicijalni period čekanja pre korišćenja osobine povlači potrebu za nekim mehanizmom zaštite, bilo u vidu sprečavanja, bilo čini za podizanje izdržljivosti.
Ocenite za standardnu igru (1na1):
Prosek ocena: 3.52 (ukupno glasova: 23)
Timske varijante – 3 / 5 : Možda nije vredno truda, pogotovo što Nedelja Mrtvih deluje superiorno u ovom formatu.
Ocenite za timske varijante:
Prosek ocena: 3.1 (ukupno glasova: 20)
Draft/Limit – 4 / 5 : Svako biće sa dva života je odlična stvar, pogotovo što je ovo sredina sa relativno manjim brojem direktnih pretnji bićima. Sa druge strane, verovatnoća da će reanimirano biće biti neko od vrednijih može prilično da varira.
Ocenite za draft/limit:
Prosek ocena: 4.14 (ukupno glasova: 44)
Sastanak nije još dugo trajao i lako smo se dogovorili oko svih detalja, čak i oko prilično paprene cene. Nakon što su zlatnici promenili vlasnika, moj sagovornik dade jedva primetan znak i jedna prilika bez lica nam se pridruži iz mraka. „Dakle, ovo je Strašilo“, konstatovah. „Znači li to da je ova avet sve vreme bila ovde?“ „Naravno, uvek imamo po nekoliko primeraka spremnih za transfer. Pa, nismo mi amateri“, isceri se on, a zatim nastavi: „Od sada je potpuno pod vašom kontrolom i bespogovorno će izvršavati sva vaša naređenja. Samim tim nema ni potrebe za garantnim rokom.“ Nešto u njegovom osmehu me je od početka iritiralo, ali to sada više nije bilo važno. Imao sam već dovoljno informacija. „Naravno da nema“, odgovorih. „I mi sebe smatramo ozbiljnim mušterijama, a kao takvima, prioritet nam je i da robu isprobamo na licu mesta.“ „Ne razumem, kako tačno misl...“ Glas mu napusti dah, zajedno sa iritantnim osmehom, dok je bodež u mojoj ruci tiho odrađivao svoje. Sve je brzo bilo gotovo.
Kao što je njegov poslodavac i tvrdio, Strašilo je bilo krajnje poslušno i nije ni trepnulo dok mu ne izdah naredbu da zauzme telo svog bivšeg šefa. I u svom novom obliku, ispoljavalo je pokornost, te ga kratko uputih u njegove dužnosti kao novokomandujućeg te najamničke ispostave, a zatim napustih krčmu. Naravno, naš dugoročni plan je da u potpunosti ovladamo tehnikama ovih aveti, a u međuvremenu prioritet nam je da razbijemo svaki segment najamničkih aktivnosti koje na ovaj ili onaj način zadiru u domen gilde nekromansera. Ipak smo mi visokoorganizovana grupa agenata, a ne kao ovi ubogi amateri...