Izvori magije - Svet u malom

Neimar, 6/11/2006

SVET U MALOM

Ovo je tekst o malom delu skoro svake karte Izvora magije. Ovaj deo je, iako izuzetno zanimljiv, skoro uvek zapostavljen. Šta reći kada on tek sada dobija svoj prvi tekst. Dakle, o čemu govorim danas? O propratnim tekstovima.

Propratni tekstovi su oni tekstovi napisani kurzivom na dnu skoro svake karte Izvora magije. Igrači brzo nauče da je sve napisano kurzivom u osnovi nebitno za pravila igre, i svoju pažnju usmeravaju samo na “debela” slova. Ipak, iako je ovo u osnovi tačno, propratni tekstovi kad-tad dočekaju svojih “pet minuta slave”. Ponekad sasvim iznenadno, dok igrač besposleno čeka na protivnika da napokon odluči šta bi odigrao; tada mu pažnju napokon privuče ovaj delić karte koji nikada zaista nije pročitao, i on se nasmeje, zamisli, shvati zašto se karta zove tako kako se zove, ili čak i nauči nešto. Prilično sam siguran da se ovo desilo skoro svakome od nas...

Koliko su propratni tekstovi bitan deo igre? Usudio bih se da kažem “veoma”. Oni su onaj deo karte koji, uz ime i ilustraciju, zaista stvara osećaj da ste moćni čarobnjak u čudesnom svetu mača i magije. Da li bi igra mogla da funkcioniše i bez ovih elemenata? Mogla bi, i to jako uspešno. Ali koji bi razlog imao bilo ko od nas da zaigra igru čije karte umesto imena imaju samo brojeve i koje su prekrivene samo velikom količinom teksta i brojeva? Zašto bih ja igrao igru čija karta broj 2.012 kaže da dobijam 10 poena kada karta tipa 2 ode u zonu 4 iz zone 3? Zašto bi ti igrao igru čija karta broj 2.003 kaže da momentalno staviš kartu čiji tip je 1,2,3,4 ili 5 iz zone 5 u zonu 4? Zašto bi bilo ko igrao igru čija karta broj 2.390 čiji tip je 2-1.5 kaže da se sve karte tipa 2-x.5 ne obaraju u iskorišćeni položaj u trenutku kada koriste svoju osnovnu osobinu umanjivanja igračevih poena iz zone 3? Verujte, bez propratnih tekstova, imena i ilustracija, igra bi izgledala otprilike baš ovako...

Za one koji misle da je donja polovina poslednjeg pasusa gomila gluposti, navedene karte po redosledu svog pominjanja su Bezdan Tajni, Antimagija i Zvonar, svedene na svoja bazična značenja. Kao što vidite, “očišćena” igra bi bila pre svega dosadna, a zatim i izuzetno komplikovana. Propratni tekstovi, imena i ilustracije približavaju igru svakom igraču i čine je neuporedivo razumljivijom i logičnijom. Na kraju krajeva, o čemu se radi u ovoj igri? O dvoboju moćnih čarobnjaka. Kada igram Antimagiju, već samo ime nagoveštava šta želim da uradim. Tekst karte (“Spreči odabranu magiju.”) mnogo kraće i jednostavnije objašnjava suštinu nego prethodni niz brojki i slova, a propratni tekst (“Neće moći!”) u kombinaciji sa adekvatnom ilustracijom daje potvrdu igraču da je sasvim dobro razumeo šta ova karta radi. Ako sam uspeo da održim vašu pažnju do sada, verovatno smo se složili da su “sporedni” elementi u stvari ključni razlog lepote ove igre.

I evo, potpuno neprimetno, propratni tekstovi ponovo dele svetlost reflektora sa još nekim elementima... sada ću se posvetiti samo njima, u pokušaju da vam ukratko prikažem veliku trud i kreativnost koji su uloženi kako bi svaki od njih što bolje odgovarao karti na kojoj se nalazi, i na taj način što više produbio vaše uživanje u igri. Odavde prelazimo na lične afinitete, pa ne garantujem da ćemo se složiti u redosledu omiljenih “vrsta” propratnih tekstova.

Meni su omiljeni citati iz nepostojeće knjige “Slovenska mitologija”, koji su u stvari delići mnoštva najrazličitijih knjiga autora koji su svoje živote posvetili proučavanju ove teme. Kako sam lično učestvovao u izboru mnogih ovakvih citata, mogu reći da sam najzadovoljniji onima koji tako prirodno objasne i funkciju same karte. Evo nekoliko mojih trenutnih favorita:

Biljarice ("Biljarice su vile vezane za mesto svog rođenja, obično drvo koje čuvaju."- Slovenska mitologija) u svom propratnom tekstu savršeno objašnjavaju zašto ne mogu napasti; kako se najčešće rađaju iz drveta, ovo odlično opravdava i njihovu veliku izdržljivost. Ilustracija Miloša Nicića odlično je predstavila ove vile; ovo je bio njegov prvi rad za Izvore magije koji nas je uverio u njegove kvalitete, pa su njemu zapale i neke izuzetno komplikovane teme kakve su bile Dete iz Kamena ili Nedelja Mrtvih, još dve karte sa odlično uklopljenim elementima. Tabuisanje ("Tabuisana imena je zabranjeno izgovarati."- Slovenska mitologija). Još jedan propratni tekst koji odgovara onome što karta radi. Zašto se sve karte tog imena uklanjaju iz igre? Njihovo ime je tabuisano, pa se ne sme izgovarati. Ovo je prvo pominjanje neobične sklonosti naših predaka da “cenzurišu” imena stvari kojih se boje, što je dovelo do toga da se mnoga od tih imena vremenom potpuno zaborave.

Sledeći tip mojih omiljenih propratnih tekstova su oni koji istovremeno koriste slovensku mitologiju, ali je kombinuju sa “šaljivim” momentom. Moja omiljena karta koja koristi ovakav trik jesu Zmijske Noge ("Ko bi ih video, morao bi odmah umreti."- Slovenska mitologija). Ilustracija predstavlja biće kome se vidi samo gornja polovina tela. Zmijske noge se ne vide jer niko ne zna kako zaista izgledaju – ko god ih vidi odmah umire, a mi smo želeli da sačuvamo svoje igrače u životu.

Repata Gor-zvezda ("Pad meteora Sloveni od vajkada smatraju prolaskom ognjenog zmaja."- Slovenska mitologija) koristi sličnu metodologiju. Kometa je predstavljena ne onako kako zaista izgleda, već onako kako su je stari Sloveni zamišljali. Ili bar onako kako mi zamišljamo da su je oni zamišljali... Treći tip koji zaista volim su pošalice. Ovaj tip propratnih tekstova je najrizičniji – čak i zaista dobra šala postane dosadna nakon par čitanja, pa se trudimo da ne preterujemo. Ipak, dozvolili smo da nekoliko “fora” koje dobro objašnjavaju rad karte prođe, i nismo se pokajali zbog toga. Par najuspešnijih kombinacija su citati iz nepostojeće “Knjige poslednjih reči”. Krug otvara Zmajčić ("Jaoj, vidi kako mali zmaj. Hajde da ga ponesemo kući!"- Knjiga poslednjih reči), a zatvara Vukodlačić ("Nema razloga za brigu, vukodlaci su na našoj strani."- Knjiga poslednjih reči).

Sem sličnog imena i citata iz iste knjige, ove dve karte spaja i dobra koordinacija na relaciji šala-funkcionalnost. Zmajčić se može “napumpati” da više ne bude tako mali, a Vukodlačić nanosi štetu biću koje kontrolišeš, iako je na tvojoj strani.

Još jedan meni omiljen citat ima karta Bosonogi Propovednik (Dođi 'vamo da ti rascopam glavu), koja ruši sve šablone žute boje. Ovaj sveštenik je potpuno različit od svih ostalih, komičan koliko i sam komentar. Stariji igrači će možda prepoznati i film iz koga je ovaj komentar, ali ime tog filma je nešto čemu zaista nije mesto u Izvorima magije. Pretpostavljam da ovaj propratni tekst ide u dve krajnosti – ili vam se izuzetno sviđa, ili vam se uopšte ne sviđa.

Četvrti tip propratnih tekstova su “ozbiljni” citati nepostojećih ličnosti i knjiga koje postoje samo u svetu Izvora magije. Dobar primer za ovo je Branitelj Ida ("Obale ostrva i nisu toliko nepristupačne koliko bi se u prvi mah pomislilo."- Prof. Vlacislav, "Misterije Ida"). Objašnjenje zbog čega retko ko poseti ostrvo psihogena, iako je to sasvim izvodljivo, jednostavno je – čuva ga najveće biće koje možete zamisliti. Bujan Drvo prati istu liniju pripovedanja ("Tamo je drveće prirodnije od same prirode."- Novoinicirani druid Reda), gde novoinicirani druid Reda Svete Šume koji se upravo vratio sa ostrva Bujan nekome prenosi svoje utiske o onome što je tamo video i doživeo... Ovakvi tekstovi pružaju i fragmente informacija o trenutnom stanju samog sveta, kako to radi Slovo Zakona (Gradovi Kraljevstva imali su stroge zakone o vršenju mađija, koji se primenjuju i dugo nakon osipanja moći samog Kraljevstva.); iz ovog komentara jasno se vidi da je Kraljevstvo samo senka onoga što je nekada bilo.

Peti tip propratnih tekstova su literarni citati naših velikana. Neki od ovih stihova se zaista savršeno uklapaju sa onim što sama karta radi, a primer je karta Gluvo Doba ("Skriva se zemlja pod pokrov noći dok zvezda trepti na nebu sjajna."- M. S. Srpkinja, "Kad se nebo muti"). Sve je toliko mračno da se čini da su i sva bića crna. Sjajno... Nekada su propratni tekstovi već “rešeni” i pre naručivanja same ilustracije, pa je tako Nenad Krstić imao izuzetno težak zadatak da ilustruje Grdobu pod Mostom ("... Jednu grdobu u bukagijama, usta joj stoje više obrva a jedno oko ispod nosa."- M. Glišić, "Noć na mostu") prateći samo izuzetno komplikovana uputstva iz teksta Milovana Glišića. Naše mišljenje je da je ovaj zadatak ispunio više nego zadovoljavajuće. Postoji još dosta tipova propratnih tekstova koji se ne uklapaju u navedene kategorije, ali ostavljam vama da ih sami otkrijete. Idući put kada protivnik krene da razmišlja, znate kako ćete se zabaviti...