Ostati na vrhu
21/9/2008
... Verovatno su se mnogi od vas, gledajući rang-listu, zapitali šta znače oni bodovi, i kako se dolazi do njih?...
Šta mislite o draftu/limitu?
Tekstovi
Osnovni nivo
Magija Izvora - Magični svet igre Izvori magije
Atrian, 25/4/2006
GROTLO
Tišina je pokrivala teatar poput somotskog prekrivača. Učenici su osećali dolazak Vlacislava kao što zlatnorepi osećaju dolazak Gromovnika. Visoka prilika obavijena u azurno plavu boju Učitelja zauze mesto za katedrom i pročistivši grlo poče: “Znam da se rat poput letnjeg požara širi našim granicama i da su mnogi od vaših bližnjih već mobilisani, ali to ne znači da treba da zapostavimo um i učenje naše, jer tu leži najveća snaga i spasenje naše... tu, a ne u maču i krvi. Umočite pera, jer danas učimo o našim istočnim krvolocima, o vatri Dajbogovih planina.”
“Kao što vam je dobro poznato, sever nama poznatih zemalja jednim delom zauzimamo mi, a drugi, mnogo negostuljubiviji deo, zauzimaju deca vatre. Oni sami nemaju naziv za svoju zemlju, a ostali je nazivaju Vatreno kraljevstvo, Plamena zemlja, i još desetinama naziva čestih među neukima. Istina je da tamo u suštini nema mnogo slobodne vatre, već da taj naziv potiče od crvenog peska i crvenih planina koje se nadnose nad tom zemljom. Mi je stoga nazivamo Dajbogove planine. Praktično, cela zemlja je jedan ogromni planinski venac u čijem središtu se nalazi Srce Dajbogovo. Međutim, taj naziv niko ne koristi stotinama godina, čak i oni koji obitavaju na njegovim obroncima ga jednostavno nazivaju Grotlo. Grotlo je, u stvari, aktivni vulkan koji nije imao erupciju poslednjih pet stotina godina. Iako se podanici Dajbogovi razlikuju po rasnoj pripadnosti, svima im je zajedničko da nose Vatru u krvi. Među njima su najbrojniji orci, bauci, divovi i divlji varvari, a priča se čak da i zmajevi još uvek lete njihovim nebom.”
Nakon ovoga, Vlacislav napravi malu stanku i pogledom pređe preko teatra, ostavljajući učenicima vreme da razmisle o svemu što je već izrekao. Zatim, nakon dubokog uzdaha, nastavi predavanje: “Morate da razumete suštinske razlike između nas i njih da biste shvatili kako njihovo kraljevstvo funkcioniše. Mi se rukovodimo logikom i težimo duhovnom usavršavanju, a oni najviše cene sirovu silu i uživaju u bestijalnosti. Kraljevstvom upravljaju dve osobe. Najjači i najsposobniji vojskovođa dobija titulu Ruka Triglava, i on predvodi njihove horde u pustošenju južnih zemalja, dok sa druge strane imate Plamen Dajbogov, obično čoveka ili bauka koga je sam Dajbog izabrao da bude njegova volja na zemlji.”
“Znate i sami da se na svakih nekoliko nedelja nova pljačkaška horda spusti sa planina. Iako ovo nama izgleda kao najobičnije razbojništvo, to zapravo neodvojivi deo jednog njihovog neobičnog predanja. Navodno, u dalekoj prošlosti, tokom Doba Čuda, dok su bogovi još hodali zemljom, Dajbogu su se sluge njegove zamerile i on je bljunuo lavu i užareno kamenje iz svoga Grotla i zamalo zbrisao njihovu celokupnu populaciju. Od tada oni smatraju da moraju često iskazivati svoju odanost, pa prvi plen koji zadobiju u bici bacaju u Grotlo, nadajući se da će tako umilostiviti Vatrenog. Svi njihovi alhemičari i elementalisti moraju dokazati da su zaista u kontaktu sa Dajbogom. Oni silaze u Grotlo, u samo srce lave, gde se, kako kažu, u sredini vulkana nalazi nešto prilično neverovatno.”
Nakon još jedne kraće pauze, profesor nastavi neobičnim tonom: “Usred jezera lave raste drvo javorovo, drvo Dajbogovo koje je on sam posvetio u drevnim danima. To drvo večito gori, ali nikada ne može izgoreti do kraja. Ono je simbol večnosti Vatre, i elementalisti prelaze bosonogi preko lave i uzimaju jednu granu sa drveta da im bude štap. Tek ako se vrate sa Vatrenim štapom bivaju priznati od strane drugih. Postoje nepotvrđene glasine, jer niko osim elementalista nije ušao u Grotlo, da su svuda po zidovima Grotla okamenjene ale i zmajevi koji ga čuvaju, i koji će se probuditi u slučaju opasnosti. Priča se i da je tamo samo jedan zmaj večno budan. Veliki Neka, Uništitelj Nade i Spaljivač Sreće, na čiji zov će se ostali probuditi i doneti plamen nespremnom svetu. Na najvišem vrhu Plamene planine se nalazi hram Triglava, desne ruke Dajbogove. Hram opslužuju isključivo vračevi bauka, koji su svi do jednog slepi. Oni sami sebi oči vade i nose strašne ritualne maske, jer Triglavov pogled prži sve koji ga pogledaju.”
“Oni veruju da Triglav zna sve, jer on jednom glavom gleda u prošlost, jednom u sadašnjost, a jednom u budućnost. Mi, naravno, znamo da nije tako, već da samo pojedinci obdareni Stribogovim darom mogu nesputano posmatrati tokove Vremena. No, ipak su oni varvari i divljaci... Iz prošlosti učimo o sadašnjosti, a iz sadašnjosti možemo sagledati budućnost. Trenutno je Ruka Triglava orkovođa Jorg, i za njega se kaže da je najokrutniji i najveštiji vojskovođa još od vremena Rada Strašnog, koji je opsedao sam Strig tri zime, i takođe bio prvi koji je napao sam Beli Zid. Mi, Valakijanci, najbolje poznajemo tokove magije i njena suptilna mreškanja, ali u umu njihovog sadašnjeg elementaliste, magija je vatreni vrtlog. Mia Kontra, najmlađi i najvatreniji elementalist, sa nepunih dvadeset zima dobila je svoj vatreni štap, i odmah ga upotrebila protiv tadašnjeg glavnog elementaliste. Opasna su ovo i mračna vremena, učenici moji i nadam se da ih Dajbogove vatre neće osvetljavati...”
Vlacislavov glas utihnu i njegov pogled na trenutak izgubi oštrinu, kao da je i on sam pogođen onim što je upravo rekao. Međutim, već idućeg časa on se besno uspravi i dreknu: “Šta ja to vidim?! Drhte vam pera?! Ta niste se valjda uplašili od priče? Šta će onda biti kada plamena reka poteče i udari na nas? Kada krvlju obliveni orci i bauci upadnu u naše domove ?! Zar ćete i tada drhtati, ili ćete, kao prava deca Stribogova, dahom zime i ljutinom vetra satrti sve te vatre i zalediti krv u njihovim venama?! Čujte dobro i pamtite dugo! Ne postoji vatra koju Stribogova volja ne može utuliti!” Uz taj povik Učitelj besno ustade i odmaršira iz učionice. Tišina je bila narušena samo podrhtavanjem pera, i tihim uzdasima onih koji su ih držali. Možda vatra prži i orkovi ubijaju, ali oni su daleko. A Vlacislav je tu. Što je najgore, biće tu i sutra.