Nac part I: D-rafting sa najboljima
5/10/2007
"... Ovo je jedan od najdužih tekstova na IM sajtu!..."
Koji deo sajta izvorimagije.com najradije posećujete?
Tekstovi
Osnovni nivo
Magija Izvora - Magični svet igre Izvori magije
NNK Heks, 7/2/2006
LEGENDA REDA SVETOVIDA O POSTANJU I PADU
U početku pojmljivog vremena beše jedan Apsolut - suština bića nama znanog kao Svarog. On lebdeše u kovitlacima Haosa i snevaše stvari koje će tek biti. Misli su se igrale kao roj nemirnih svitaca u noći oko njegove glave. Kovitlac nedokučivih vizija i snova mu je nezadrživo hučao umom, dok se činilo da mu se telo odmara u nekoj vrsti bezdimenzionog sna. Neočekivano, naježio se usled dotad nepoznatog osećaja koji se iznenada javio iz praznine - osećaja nekog opšteg nezadovoljstva koji je istovremeno prerastao u nesputanu moć. Moć je počela kolati njegovim bićem, protresajući ga čudovišnom žudnjom. Uputio je svoj božanski pogled ka epicentru tog osećaja i ugledao Stvar. Ta Stvar beše kugla – savršeno glatka kugla čudne mutnobele boje. Sam pogled na nju obećavao mu je ispunjenje svih i najneverovatnijih vizija. Ivice kugle kao da su počele da se menjaju, uzdrhtale su i naborale se, kugla je doletela k njemu, i on se oduševljen poigrao njome. Još snažnije je osećao moć kako pulsira samom njegovom srži, kako ga ispunjava, snovi su postajali opipljivi i on je počeo da kanališe svu tu energiju – da kreira stvarnost.
Sve što je ikada zamislio obistinjavalo se pred njegovim očima – nastajale su reke, jezera i mora, stene, brda i planine, oblaci, nebo, zvezde, Sunce i Mesec i sva živa bića. Mogućnosti behu neograničene, a žudnja da otelotvori vizije, da stvori još nešto, bila je neizmerna i nesavladiva. Kugla u njegovim rukama nije mirovala, podrhtavala je, zadobijala je čudne crne šare i pruge koje su se, što ju je Svarog jace stezao ne bi li povukao iz nje jos više moći, sve više uvijale, presecajuci mutno belilo njene površine.
Čarobna snaga artefakta ga beše toliko zaokupila da nije ni primetio kako kugla, dajući mu moć da stvara, istovremeno isisava njegovu suštinu. Iznenada su se u njegovom umu pojavile nepoznate vizije, nešto strano i nesvojstveno njemu bilo je tu, i čuo je sablasni šapat nečije krute volje koja gospodari njim. Osećao je da počinju da se događaju i neželjene, pogrešne promene u svetu koji je tek stvorio. Shvatio je da njegova snaga kopni; moć kugle ga je gotovo potpuno iscrpela i, uvidevši nepobitnost ove činjenice, očajnickim naporom se oslobodio njenog zagrljaja. Ali beše kasno, znao je da kugla sada ima dovoljno njegove moći, da može da dela, da je nezavisna i sposobna ne samo da stvori sopstveni novi svet, već i da raščini sve njegove dotadašnje kreacije. Uzdrhtao i skrhan, snage posve na izmaku, mrvicama nekadašnje moći, doneo je odluku koja će promeniti tok same sudbine. Poslednjim naporom, uzdigao je petoro Dece, u koje je udahnuo sve što beše preostalo od njegove esencije. Istovremeno, duboko im je usadio u svest saznanje o izvoru svoje propasti. Behu to: Perun, koji imaše Svarogov mir i spokojstvo, uz istovremeno osećanje časti i pravde, Dajbog, u kome je buktao sam plamen Svarogovog vatrenog bića, Volos, u kome je cvetalo blaženstvo i harmonija prirode koju je Svarog stvorio, Stribog, u koga se ulilo najviše znanja, zajedno sa željom da svet povede putem prosperiteta, i Crnobog, otelovljenje novonastale i neutažive Svarogove želje za moći.
“Deco moja, teško zaveštanje je na vama” – čuli su bogovi Svarogov glas. “Vi morate nastaviti tamo gde sam ja stao. Zlo što stvorih nehotice mora biti uništeno, ili će ono uništiti sve. Nastanite se u ovom svetu i obznanite putem čuda da ste vi Volja Svaroga. Svaki od vas imaće ulogu koja još nije jasna. Svaki od vas neka nađe svoje podanike i svoje saputnike, a potom održavajte njihovu veru – ona će biti izvor vaše snage, vaša snaga biće izvor moje. Radite složno da moj pad ne bude večan, ni moj san nemiran...” I Svarog naloži Perunu, kao najpravičnijem, da budno motri na događaje u svetu koji je stvorio i upravlja njime, a Dajbogu, svome najdražem, da mu se uvek nađe pri ruci. Potom Svarog utonu u ništavilo i ostavi svet novim bogovima.
Svaki od bogova se pokloni usnulom Svarogu, osećajući tešku prazninu u svetu bez njegove misli. Neki od bogova osetiše iznenadnu slobodu sopstvenih misli. Perun je zabrinuto osmatrao budućnost, tražeći odgovore. Jedini on je shvatao da bi buđenje Svaroga u trenutku kada njegova volja nije u potpunosti ispunjena, Svaroga koji je samo senka nekadašnjeg Boga, značilo početak Kraja svega… jer to uopšte ne bi bio Svarog.
I Perun saopšti bogovima da je nastupio početak njihovog vremena. Svaki ima da čudom objavi svoj dolazak na svet. I pogleda ih brižno, jednog po jednog. Plime njihove volje silovito će udarati u hridi sveta koji je ostavljen njemu na čuvanje, i uzdrmati same temelje stvarnosti, na dobro ili na zlo.
I tako otpoče prva era u razdoblju sveta - Vreme Čuda…