Magija u ograničenim uslovima
16/02/2006
"... Vreme je da posvetimo malo vremena i posebnoj i, po mnogima, najzanimljivijoj formi Izvora magije..."
Za Izvore ste čuli:
Tekstovi
Napredni nivo
Strategije - Postanite bolji igrač Izvora magije
Rikanis, 4/3/2006
ALTERNATIVA UVEK POSTOJI
Uvod.
Nedavno sam pročitao jedan članak na ovom sajtu koji me je naveo na razmišljanje. Radi se o tekstu Liga prvih šampiona, gde su prikazani špilovi svih pobednika na prvim turnirima Izvora magije. Ono što je izazvalo moju pažnju nisu prednosti ili nedostaci ovih špilova, već odsustvo alternativnih strategija.
Trenutno svi šampionski špilovi idu samo i isključivo na osnovni način dobijanja partije: pobedi protivnika bićima. Pretpostavljam da je ovakav slučaj i sa većinom ostalih špilova, jer se ljudi obično ugledaju na najbolje. Pitanje koje nisam mogao da izbijem iz glave je sledeće: postoji li već u prvoj ediciji Izvora dovoljno karti koje omogućavaju neke drugačije načine za pobedu? Onda sam se bacio na pregled baze karata, i došao do jednostavnog zaključka: alternativa uvek postoji.
Ostatak ovog teksta predstavljaju neke neobične mogućnosti koje će kreativniji igrači možda želeti da isprobaju. Napominjem da se neću baviti sastavljanjem kompletnih špilova. Svaki dobar špil traži mnogo vremena i testiranja, i svaka nova karta u njemu je delić ka savršenom mozaiku nepobedivosti. Ono što hoću je samo da predstavim neke karte oko kojih je možda moguće napraviti takve špilove, i da vas navedem da sami pokušate nešto slično. Čak i da ne uspete u tome, verujem da ćete se dobro zabaviti i naučiti štošta o igri. Dobro je znati da će iduća edicija verovatno svaku od ovih strategija pojačati bar sa po jednom novom kartom.
Strategija I: kontrola gneva.
Reč kontrola se obično vezuje za plavu boju, ali ovo nije samo njena privilegija. Ako većina špilova dobija masom sitnih ili nekolicinom krupnih bića, postoji li način da se njihova glavna prednost pretvori u nedostatak? Postoji li jedna karta koja može eliminisati što više protivnikovih, i tako vas dovesti u prednost? Postoji, i to čak nekoliko ovakvih karti, ali bih se sada usredsredio na jednu. Perunov Gnev.
Perunov Gnev je karta koja je prisutna u dosta žutih špilova kao alternativa ako nešto krene po zlu. Ova vradžbina uništava sva bića, i ona ne mogu biti regenerisana. Problem je što Gnev uništava i moja bića. Da li je moguće napraviti špil u kome će Gnev smetati samo protivniku? Ovde upada u oči druga karta koja pravi šemu potencijalnog špila. Čuvari Obale su artefakt. Perunov Gnev je vradžbina koja uništava sva bića, i može se igrati samo u glavnim fazama mog poteza. Čuvari mogu postati biće samo u borbi. Dakle, Gnev nikada ne može uništiti Čuvare. Hmmm...
Još jedna karta u sinergiji sa strategijom je Rosna Vila. Praktično neuništiva, jer se besplatno vraća u ruku vlasnika, ova dama je glavni odbrambeni igrač potencijalnog špila jer može blokirati i eliminisati neko biće pre nego što se vrati u ruku. Jedini način da se protivnik trajno reši Vile je da me natera da je odbacim ili me spreči da je odigram.
Osnovna strategija je preživeti prvih nekoliko poteza i uvesti Čuvare. U idućem potezu odigrati Perunov Gnev i očistiti sve pretnje sa stola, a zatim neumorno kljucati nezaštićenog protivnika Čuvarima Obale ili Rosnim Vilama. Ako se situacija ponovo zakomplikuje, ponoviti postupak. Ostatak ovog i svih ostalih špilova, kao i popunjavanje svih uočenih rupa, prepuštam vašoj mašti i kartama koje imate na raspolaganju.
Strategija II: vuci, vuci, pa prevuci.
Već osnovna pravila igre daju moguću alternativnu strategiju, jer pobeđuješ ako protivnik treba da vuče kartu kada nijedna nije ostala u njegovom špilu. Postoje li karte koje od ove mogućnosti mogu napraviti uspešnu strategiju? I te kako...
Glavna karta za ovakvu strategiju je Moždani Udar. Već samo ova karta može prepoloviti protivnikovu biblioteku. Problem je što nakon par puta Udar postaje prilično neefikasan. Ako su protivniku ostale samo tri karte u biblioteci, Možani Udar će mu staviti samo jednu na odlagalište. U ovom delu partije kao prava karta nameće se Dolap, artefakt koji svakom upotrebom skida protivniku još dve karte sa vrha biblioteke, gurajući ga polako sve bliže ka ivici.
Još jedna karta koju je moguće uključiti u ovu strategiju su Tri Želje, koje vas na početku partije mogu rešiti tri najopasnije karte iz protivnikovog špila, a pri kraju takođe doprinose isušivanju. Ovakva strategija ima par ozbiljnih prednosti i bar isto toliko ozbiljnih mana. Najveća prednost je što vas uopšte ne zanimaju protivnikovi životi, što je posebno zgodno kada igrate protiv žutog koji može izgubiti partiju i sa 500 života. Još jedna prednost je što ne postoji uspešan lek protiv ove strategije, pa se protivnik samo može nadati da će vas pobediti pre nego što ostane bez karata u biblioteci. Najveći nedostatak strategije je upravo njena neobičnost, jer glavne karte uopšte ne rešavaju uobičajene probleme. Potrebno je dobro osmisliti ostatak špila kako bi igrač ostao u životu dovoljno dugo i naterao protivnika da “prevuče”, što znači da će većina partija ovakvog špila biti konstantna borba za goli život.
Strategija III: nešto tuče onoga ko vuče.
Evo jedne strategije koja je donekle slična prethodnoj, ali je uslov za pobedu ipak sasvim drugačiji. Glavna karta ove strategije je promena Mračni Strahovi, koja nanosi 10 štete protivniku kad god ovaj vuče kartu.
Velika prednost Strahova je što oni rade čak i bez dodatnih karti koje prave šemu. Ipak, ako je 10 štete po potezu malo, postoji i par načina da se to uveća. Verovatno najbolji dodatak Mračnim Strahovima je Večna Zagonetka. Ovaj artefakt prisiljava svakog igrača da na početku svog koraka vučenja stavi sve karte iz ruke na dno biblioteke, a zatim vuče toliko karata. Pošto je prva stvar koja se mora uraditi na početku svakog koraka vučenja uvek ista – igrač mora da vuče kartu – Zagonetka omogućava Strahovima da nanesu bar 20 štete protivniku čija je ruka bila prazna pre ovoga, jer će prvo vući kartu, pa je staviti na dno biblioteke i vući drugu. Ova kombinacija može zaista masakrirati plavog čija je ruka uglavnom puna...
Nešto rizičniji “ložač” Mračnih Strahova je Napuštena Riznica, artefakt koji prisiljava svakog igrača da vuče dve karte po potezu. U nekim drugim taktikama Riznica se može isključiti kako bi dodatnu kartu vukao samo igrač koji je kontroliše, ali poenta ove strategije je baš u tome da protivnik vuče što više. Naravno, svaka nova karta povećava mogućnost da protivnik dođe do rešenja za ovu nezgodnu situaciju, ali nijedna strategija nije savršena... Zgodna činjenica je da ostatak špila može biti potpuno nezavistan od Mračnih Strahova, jer oni ni na koji način ne podrivaju “normalne” strategije.
Strategija IV: igra velikih brojki.
Ovo je više pregled mogućih strategija nego jedna konkretna ideja. Sve se bazira na kombinaciji tri Perunova izvora (Perunov Brod, Perunovo Lovište i Perunov Dvor), i simpatičnog mališe koji ih može pronaći u vašem špilu (Hodočasnik).
Zašto su tri karte koje su samo izvori bezbojne mane toliko bitne da zaslužuju celu strategiju? Jedna reč: ubrzanje. Sa sva tri Perunova izvora pod svojom kontrolom možete proizvesti ukupno 7 bezbojnih mana! Da li je slučajnost što Borna Kola nanose 40 štetebaš za toliko mana? Uvek vam je delovalo da je 4 mane za jednu kartu kod Zmajeve Pećine suviše? Granitni Kolos je suviše skup da bi bio zaista smrtonosan? Razmislite ponovo...
Osnov ove strategije je da uvek birate da vučete prvi, kako bi Hodočasnik mogao da koristi svoju osobinu već od drugog poteza. Ne samo što vučete dodatnu kartu, već uvek vučete dodatnu kartu koja je osnov vaše strategije. Nakon što sakupite sve Perunove izvore, opušteno možete dozvoliti Hodočasniku da pogine u odbrani svog gospodara, jer je svoju dužnost uspešno obavio. Najveći problem ove strategije je izuzetna osetljivost na uništavanje izvora (specijalnost crvene boje), ali zato je tu Sveto Tlo... Kada kompletirate ove skoro neograničene izvore mane, na vama je da smislite ostatak špila koji će ih što bolje iskoristiti. Ima smisla čak i ubaciti još neku boju, jer su npr. Vatrene Strele u ovoj kombinaciji zaista smrtonosne...
Strategija V: igra velikih bogova.
Evo jedne naizgled izuzetno jednostavne strategije, koju je ipak neverovatno teško izvesti. Hram Triglava na početku moje pripreme nanosi 50 štete odabranom biću ili igraču, uz još par odličnih bonusa koje donosi. Hram je izuzetno rizična karta u normalnoj igri, ali je prava prethodnica za Buđenje Svaroga koje košta jednu manu više. Buđenje Svaroga uništava sve osim promena, što će ostaviti Hram Triglava u igri i skoro sigurno označiti dobijenu partiju.
Najveći problem ove strategije je više nego očigledan – cela šema se zasniva na dve izuzetno skupe karte koje se obično igraju tek u poodmaklom delu partije. Uz to, Hram Triglava je promena, i kao takav prilično lak zalogaj za žutu i zelenu, a donekle i plavu boju. Ostatak špila mora se usredsrediti na načine koji mogu ubrzati ili zaštititi ovu kombinaciju, kao i omogućiti igraču da doživi trenutak u kome će je odigrati. Zadatak uopšte nije lak, i mislim da je ovo čak jedna od najtežih strategija pomenutih u ovom tekstu.
Strategija VI: spektralna analiza.
Jedna od najzanimljivijih “alternativnih” strategija bazirana je na manipulaciji postojećih karti koje su smrtonosne samo za pojedine protivnike. Karta neophodna za ovu strategiju je Snaga Uma. Ova izuzetno moćna karta omogućava da skoro sve “situacione” karte u svom špilu pretvorite u potencijalne pretnje za svakog protivnika.
Pored plave boje koja je neophodna zbog Snage Uma, ova strategija za maksimalnu efikasnost zahteva uključivanje bar još jedne boje. Zašto bi Vrelina pržila samo crnog? Zašto Šumar ne bi bio Anti-Plav? Zašto Bunar Duša ne bi sprečavao žute magije? Zašto Orkovođa ne bi ostalim orcima davao osobinu Šumski? Evo vaše prilike da po svojoj volji “prekrajate” postojeće karte i tako pružite protivniku zaista “paklene” trenutke. Manipulacija u pravom smislu te reči...
Strategija VII: plemenski ratovi.
Kada sam već pomenuo Orkovođu, šteta bi bilo da ne pomenem i ovu strategiju. Iako u osnovi i ova strategija ide na pobedu bićima, posebnu draž joj daje činjenica da su sva ključna bića pripadnici istog plemena. Svaka boja ima po jednog heroja koji ostatku svog plemena daje posebne bonuse, od kojih su možda najznačajniji povećanje snage i izdržljivosti.
Pošto ova strategija i nije toliko “alternativna”, ne bih se previše zadržavao na njoj. Reći ću još samo da već sada većina boja ima mogućnost da sastavi uspešan plemenski špil, a da će se ova mogućnost izlaskom druge edicije drastično povećati. Razmišljajte o tome...
Strategija VIII: uništene nade.
Još jedna strategija na kojoj se neću mnogo zadržavati, jer su njene osnove detaljnije objašnjene već u prethodnom tekstu na IM sajtu. Osnov strategije je uništavanje protivnikovih izvora mane. Na ovaj način protivnika prosto onemogućavate da odigra bilo šta, i možete ga dokusuriti praktično bilo kojim bićem.
Ovo je strategija u kojoj je crvena dominantna, ali najbolje rezultate daje u kombinaciji sa zelenom. Izvorski Vilenjak ili Spektra omogućavaju da se Stena Lave odigra već u drugom, a Daleki Sjaj ili Žive Munje već u trećem potezu. Uz Alhemičara koji uspešno reciklira ove vradžbine, sve nade protivnika će zaista biti uništene.
Strategija IX: odbačeni snovi.
Pretposlednja strategija u ovom tekstu koristi jednu od glavnih prednosti crne boje kao uslov za pobedu. Ključna karta je promena Nagorevanje, koja nanosi protivniku 20 štete za svaku kartu koju odbaci iz ruke. Zašto bi protivnik uopšte odbacivao karte? Pa, on ne bi, ali crni ima toliko načina da ga “nagovori”…
Karte koje uspešno idu u ovu strategiju su zaista brojne. Bića Štetočina i Opčinjavajuća Utvara čak i ne remete agresivnost špila, pa ih kao “bonus” možete koristiti i da tučete protivnika. Vradžbine Opasna Krađa, Pogled Satira, Prinuda i zaista frustrirajući Pogled kroz Noć imaju dvostruku namenu. Osim što uz Nagorevanje oštećuju protivnika, omogućavaju crnom da deluje “proaktivno” i izbaci protivniku zaista opasne karte iz ruke pre nego što ih ovaj uopšte odigra.
Nešto bića ili magija koje nanose štetu je ipak neophodno u ovom špilu, jer će protivniku ipak ostati nešto života kada odbaci sve karte iz ruke. To jest, osim ako ga ne naterate da vuče još karata koje ćete mu izbaciti, ili uključite i Mračne Strahove kao drugu bezobraznu opciju (double trouble, nema šta).
Strategija X: podizanje mrtvih.
Evo nas i kod poslednje strategije za ovaj put. Iako ona uključuje bića kao neophodan uslov dobijanja partije, način na koji ta bića ulaze u igru se prilično razlikuje od uobičajenog. Osnovna ideja je da izmislite način da što pre smestite neko od najjačih bića u igri na odlagalište, a zatim ga odatle ubacite direktno u igru. Iako je najprirodnije da osnova ovakvog špila bude crna, ova strategija se može igrati čak i bez crne boje (recimo plavo-žuti špil).
Od nekoliko postojećih, predložiću vam da probate žuto-crnu kombinaciju. Za odbacivanje karti na odlagalište možete koristiti promenu Suđendan. Ovo će vam istovremeno nadoknaditi živote koje gubite od druge veoma bitne karte Zmijski Dodir, koja je ujedno i alternativni način odbacivanja karte jer na kraju poteza morate imati najviše 7 karata u ruci. Treći alternativni način odbacivanja je da odigrate Opasnu Krađu na sebe, ali ovo primenjujte samo u krajnjoj nuždi.
Za “oživljavanje” koristite Podizanje Mrtvih i Uskrsnuće, vradžbine koje će vam omogućiti da već u četvrtom potezu uvedete u igru recimo Majku Prirodu, Gospodarevog Duha ili Zmajevitog Zapovednika. Posebna draž ovakve taktike je u tome što bića koja uvodite na ovaj način uopšte ne moraju da dele boju sa ostatkom vašeg špila – jednostavno ubacite najjača dostupna bića i “zaplešite”.
Zaključak.
Nadam se da sam vas uverio da u Izvorima postoji mnogo raznovrsnih načina da dobijete partiju, i zaintrigirao vas da probate bar jedan od njih. Ko zna, možda iskombinujete i više ovih strategija u jednu ili pronađete neku sasvim novu. Srećno, i uživajte u sastavljanju svog špila. Ovo je, bar za mene, najizazovniji deo Izvora magije.