Izvori magije - Oko za oko... ili možda ne?

Rikanis, 6/1/2006

OKO ZA OKO... ILI MOŽDA NE?

Do trećeg poteza, svaki igrač obično odigra biće. Do četvrtog, prvo biće napadne, a drugo ga blokira. Oba bića umiru... Ovo je sudbina većine bića, a većina igrača ne razmišlja mnogo o tome. Ipak, postoje situacije kada jedan od igrača nije raspoložen za ovakvu “razmenu”. U ovom tekstu pokušaću da objasnim neke od takvih situacija. Ovo je kompleksna tema, pa sigurno neću obuhvatiti sve moguće razloge, ali se ipak nadam da ću uspešno predstaviti argumente za razmišljanje na temu: “menjati bića ili ne?”

Uobičajene situacije

Ako oba igrača... (pričamo o varijanti 1na1, ali se zaključci mogu primeniti i na ostale varijante igre)... dakle, ako oba igrača izbegavaju razmenu, situacija će uskoro postati prilično zapetljana. Gomila bića sa obe strane stola, i gomila stvari o kojima treba voditi računa.

Ako oboje imamo po jedno 20/20 biće u igri, i ti odlučiš da napadneš svojim, ja ne mogu biti siguran da li je napad znak tvoje želje da jednostavno razmenimo bića, ili možda imaš neko iznenađenje u ruci. Jedini način da saznam je da blokiram tvoje biće svojim bićem. Ako nemamo “trikova” u ruci, bića će uništiti jedno drugo, pa idemo ponovo... Ako ja imam samo jedno 10/20 biće, to znači da nemam načina da efikasno blokiram tvoje 20/20 biće, jer će moje biće stradati, a tvoje preživeti. U ovom slučaju, radije ću primiti 20 štete od tvog bića, a ostaviti moje u životu time što ga neću postaviti da blokira. Onda te u svom potezu mogu napasti svojim bićem i naneti ti 10 štete, jer je tvoje 20/20 biće još uvek aktivirano od napada, pa ne može blokirati mog napadača.

Međutim, uzmimo situaciju da oboje imamo u igri po dva 10/10 bića, po dva 20/20, i po jedno 30/30 i 40/40 biće. Ako zanemarimo potencijalne trikove (iznenađenja u rukama i osobine na kartama u igri), višak bića u igri uvek odgovara braniocu (igraču koji se u tom potezu brani od napada). Ova taktička prednost odbrane čini svaki napad u ovoj situaciji samoubilačkim. Ako me napadneš svim svojim bićima, blokiraću tvoja 10/10 sa mojim 20/20, a tvoja 20/20 bića mojim 30/30 i 40/40 bićima. Ako dobro stojim sa ukupnim životom, primiću 70 štete koje će mi naneti tvoja najjača, i jedina neblokirana bića. Na kraju borbe, meni će ostati u životu sva moja bića, a tvoje snage biće desetkovane – ostaće ti samo 30/30 i 40/40 biće. Sada, u mom potezu, ja te mogu napasti svim svojim snagama i naneti ti ukupno 130 štete. Ili, ako sam slab sa životima, napašću te samo sitnim bićima i naneti ti 60 štete, a ostaviću svoja 30/30 i 40/40 bića da ih u tvom idućem napadu razmenim za jedina bića koja su ti preostala...

Kako situacija na stolu postaje sve komplikovanija, ona sve više ide u prilog braniocu. Iako i napadač ima sve više opcija za napad, branilac obično ima sve bolja rešenja kod blokiranja. Napadni sa 40/40 bićem, blokiraću ga sa dva 20/40 bića ili sa jednim 50/50 bićem. Napadni sa 20/40 bićem, blokiraću ga sa 40/40 bićem. Čak i moje najobičnije 10/10 biće može pretvoriti tvoj dobar napad u neuspešan: mogu blokirati tvoje 60/60 biće mojim 50/60 i 10/10 bićima. Kada rasporediš štetu, jasno je da ćeš poželeti da razmeniš svog 60/60 za mog 50/60 siledžiju, pa će mali 10/10 ostati u životu nakon nanošenja konačnog udarca. Ako nemaš neko iznenađenje koje može preokrenuti tok borbe, postaje skoro nemoguće efikasno napasti. Uskoro, samo bića koja mogu izbeći da budu blokirana (Letači ili neke slične osobine) i dalje napadaju.

Kada menjati biće za biće?

Očigledno, ako igraš agresivnim špilom punim bića, želiš da izbegneš ovakvo komplikovanje stvari. Zato napadaj dok još imaš priliku, kako bi naterao protivnika na razmenu bića pod pretnjom direktne štete. Kako ukupan život protivnika postaje sve manji, on je sve spremniji na razmenu bića. Ovo je posebno tačno ako napadaš bićima koja imaju veliku snagu, pa protivnik ne može da priušti sebi da ga direktno udaraju. Ako znaš da je tvoj špil pun novih snagatora koji tek dolaze, nemaš puno razloga da štediš...

Jedan od dobrih razloga da prihvatiš razmenu je i odbrana od budućih magija. Kada nema bića na stolu, u maloj si opasnosti. Kada je sto prenatrpan bićima, uvek postoji opasnost da protivnik u svom špilu ima kartu koja može značiti izgubljenu partiju za tebe. Na primer, šta ako protivnik polako pakuje svoja bića, sve dok ne odigra crnu (i preterano skupu – celih 9 mana) vradžbinu Iskonsko zlo? To znači da ćeš izgubiti partiju verovatno u istom potezu kada te, nakon što si ostao bez odbrane, napadne svim svojim bićima. Ako ti nemaš ovakvih karti u špilu, nema razloga da pružiš protivniku šansu da te eliminiše u jednom potezu. Često oba igrača nemaju ovakvih karti u špilu, ali zbog straha da ih protivnik ima ipak pristaju na razmenu. Neki defanzivni špilovi sadrže slabija bića čija osnovna namena i jeste razmena, jer na ovaj način igrač kupuje vreme za svoje moćne magije koje planira da odigra u poodmaklom delu partije, kada napokon bude uveo dovoljno izvora u igru.

Kada čuvati svoja bića?

Postoje razlozi da napadač ipak odluči da ne napadne, i time ostavi uporediva bića (ista snaga/izdržljivost) sa obe strane stola; ili da branilac odluči da svojim bićem ne blokira, i tako sačuva svoje biće po cenu primanja direkte štete. Jedan od dobrih razloga za čuvanje bića je postojanje karti koje kasnije nagrađuju ovakvu odluku. Ovakve karte su npr. Junačke Pesme, Hodnik Senki ili Udruženi Napad.

Ako imaš Junačke Pesme (po mogućstvu i više od jednog primerka) u svom špilu, znaš da tvoje sitno 10/10 biće u budućnosti može vredeti više od protivnikovog 10/10: tvoje će kasnije moći da napada, jer će uz malo sreće moći da poraste i na 50/50 biće (ako uvedeš sva četiri primerka Pesama u igru). Crveni Hodnik Senki kaže: “Do tri odabrana bića ne mogu da blokiraju do kraja poteza”, i ovo će ti otvoriti priliku da sprečiš tri najbolja protivnikova bića da blokiraju kada napokon odlučiš da napadneš. Udruženi Napad je žuto iznenađenje koje kaže: “Bića koja kontrolišeš dobijaju +10/+10 do kraja poteza”. Napadneš, sačekaš da protivnik rasporedi svoju odbranu, i tvoja sitna blokirana bića odjednom više nisu tako sitna... Ove karte mogu već biti u tvojoj ruci i čekati pogodnu priliku, ili možda čekaš trenutak kada ćeš ih vući iz svoje biblioteke. U oba slučaja, te karte su deo tvog taktičkog plana i razlog zbog koga čuvaš naizgled beznačajna bića.

Može se desiti da igraš špilom koji ima mnogo načina da eliminiše protivnikova bića, ali sam jedva da ima nekoliko bića vrednih pomena. Ovo je prilično česta situacija za crvene, crne, pa čak i plave špilove. Jasno je da u ovakvoj situaciji treba da štediš ono čega imaš malo – u ovom slučaju bića koja mogu da efikasno napadnu. Ne želiš da razmeniš svoje jedino biće za protivnikovo, i ostaneš sa punom rukom destruktivnih ili kontrolnih magija. Bolje da svojim magijama koje eliminišu protivnikova bića jednostavno otvaraš prolaz svom ljubimcu koji će polako “seckati” protivnikov ukupni život.

Posebne situacije i zaključak

Nekada vrednost pojedinih bića zavisi i od trenutka u kome ih odigraš.
Ratnik Krvavog Meseca je 10/30 biće za 4 mane, što i nije nešto, ali kako partija odmiče imaš sve više slobodnih izvora da ga korišćenjem njegove osobine pojačavaš u napadu. Nećeš ga rado razmeniti za neko slabije biće, kada sa četiri deaktivirane vatre Ratnik može postati 50/30 biće ako ti tako poželiš. Činjenica da je on Jurišnik samo dodatno uznemirava protivnika – svako biće sa izdržljivošću 50 ili manje Ratnik može ubiti, a da sam ne bude ni ogreban.

Postoji i opasnost da igraš protiv špila punog magija za masovnu eliminaciju. Ako si primetio da tvoj protivnik neprestano odigrava vradžbinu Oluja, onda znaš da su sva bića sa izdržljivošću od 20 ili manje pod stalnom pretnjom, bila ta bića pod tvojom ili protivnikovom kontrolom. Bolje da takva svoja bića uvedeš u igru kao izvore, ili da stalnim napadima nateraš protivnika da razmeni svoja 20/30 bića za tvoja 30/20, kako ne bi došao u situaciju da nakon Oluje u igri ostanu samo njegova bića sa izdržljivošću preko 20 (kakvih je njegov špil verovatno prepun). Da i ne pominjemo mogućnost da Alhemičar svojim ulaskom vrati upravo odigranu Oluju u protivnikovu ruku, uz znanje da će je sam preživeti (Alhemičar je 20/25 – taman dovoljno da ostane živ). Kao i većina ostalih strateških pitanja, glavno pitanje kod odluke da li menjati biće za biće u partiji Izvora magije je sledeće: Da li ova zamena povećava moje šanse da pobedim?

Uopšte nije važno da li je ta zamena “poštena”, šta god to značilo. Spreman sam da razmenim svoje 30/20 za tvoje 20/10 biće, ako znam da ću u sledećem potezu imati svog 60/60 diva koji može slobodno napasti, jer je tebi ostalo samo 40/40 biće, koje u tom trenutku i ne izgleda tako strašno...